Dnevnik (Blog) iz života Informatičara ...

Pobeda je naša !!!

Generalna — Autor iznogood @ 13:08
Sad smo na...bali...
 
Posustao sam - podlegao sam pritisku i, kao mator konj, upisao višu školu... To jest visoku školu... Ma ko da je bitno kako se to sad zove, u moje vreme je to bila viša škola, sad je valjda visoka škola strukovnih studija bla bla bla... Čuveni Bechelor...
 
Tužno u svemu tome što ću morati da trošim vreme, energiju i finansije na gluposti, umesto da se pozabavim realnim stvarima i problemima, sa kojima se susrećem na poslu, i koje bi mi zaista pomogle u daljem radu i unapređivanju... Ali neee... Ja živim u Srbiji, zemlji akademika i univerzitetski obrazovanog stanovništva, da zanemarimo one silne cifre nepismenih koje se spominju povremeno po štampi, poput "Srbija možda ima 1.300.000 ljudi koji nisu stekli osnovno obrazovanje", ali je zato od krucijalnog značaja da određeni posao, koji inače već obavljam i za koji me, naravno, ne plaćaju, ne mogu i zvanično da počnem da radim zato što sistematizacija u preduzeću predviđa da imam bar više obrazovanje za taj posao. "Ali čekajte, pa u kolektivnom ugovoru je definisano kako neko sa manjim kvalifikacijama može obavljati posao koji je predviđen za nekog sa višim kvalifikacijama..." "Pa, jeste, ali onda bi se iz drugih sektora bunili.... " Da.. jako nam je bitno šta komšiluk priča... Bože sačuvaj da se uposli neko ko zna i ume da radi posao, bitno je da ima diplomu, i da ćuti i pliva... A posao... ima nas budala koji ćemo raditi... 
 
i tako ja, umesto da učim nešto pametno, konkretno i realno, da dobijem neki sertifikat od Microsoft-a, Cisco, Linux, ne, ja ću da se zamajavam sa nekim menadžmentima, sociologijama i ko zna čime sve, ne bih li najzad i ja dobio tu diplomu...  

Borba sa vetrenjačama

Generalna — Autor iznogood @ 10:25

Kao informatičar u jednoj prosečnoj srpskoj firmi, često ćete se sresti sa ljudima koji iza sebe imaju pozamašnu cifru u vidu godina radnog staža, a kojima je sticajem okolknosti nametnuta potreba da rade sa računarom. U svakodnevnom radu sa takvim ljudima često se dešava da izgubite živce, baš kao što se često dešava i da se slatko nasmejete.

Help desk tehnician, IT Tehnician, i slične profesije su uglavnom kratkog daha i služe kao prelazni rok, to jest prelazni posao, upravo zbog gubitka živaca za rad sa ljudima čija je informatička pismenost na veoma nezavidnom nivou. U mom slučaju, nivo te informatičke pismenosti kod klijenata sa kojima radim se nemalo graničio sa apsolutnom nepismenošću. Kao primer navešću slučaj gospođe koja je sada u penziji, koja me je jednom prilikom uzbunjenim glasom pozvala i zahtevala da hitno dođem u njenu kancelariju jer joj je "pobegao monitor". Kad sam stigao u kancelariju dotične gospođe saznao sam da je u stvari problem koji slikovito pokušava da mi objasni u stvari u tome da je slučajno, radeći u Excell-u, mišem prevukla prozor dokumenta malo ulevo.
Ovakvih primera iz mog iskustva kao IT Tehničara ima bezbroj, i zaista je potreban nadljudski napor da jednostavno ostaneš pribran i uračunljiv.

Pre 2-3 nedelje sam, u skladu sa politikom o informacionoj sigurnosti, uveo novu polisu na svim računarima u našoj mreži - Svima se screensaver pali nakon 10 minuta neaktivnosti, i zahteva ukucavanje lozinke za nastavak rada. Takav bunt medju zaposlenima još nisam doživeo. Komentari su bili tipa: "Ja ne mogu ovako  da radim, svaki čas moram da kucam lozinku...", "Stalno nam nešto uvodite da nam otežate posao"... Onda tako onima koji krenu javno da se protive tome i da se bune objasnim paradox onoga o čemu oni pričaju... Kada im iznesem argumente da je to neophodno u današnje vreme, iznesem im činjenice o industrijskoj špijunaži u 21. veku, i za kraj naglasim koliko je smešna ta njihova izjava, jer je potrebno da korisnik NE PIPNE apsolutno ništa 10 minuta da bi se screensaver aktivirao- znači da oni i ne rade ništa na računaru 10 minuta. Nakon toga me je jedan korisnik upitao sasvim zabrinuto i iskreno:" ... a, kako ON zna da ja ništa ne radim ??".
 
2011-10-26 

Powered by blog.rs